GLAZURE

Glazura je završni sloj na keramičkom predmetu koji ima zaštitnu i estetsku ulogu. Tokom pečenja u keramičkoj peći, glazura se topi i formira tanak staklasti sloj koji se trajno vezuje za glinu. Na taj način površina postaje otpornija, manje upijajuća i pogodna za svakodnevnu upotrebu, dok istovremeno dobija boju, dubinu i karakter.

Glazura je mešavina mineralnih sirovina, topitelja i pigmenata, najčešće u obliku praha ili gotove tečne mase. Njihova osnovna uloga je da pri visokoj temperaturi stvore kompaktan, gladak ili teksturisan sloj na površini keramike. Konačni izgled zavisi od sastava glazure, vrste gline, temperature pečenja i režima hlađenja.

Boju glazure određuju metalni oksidi i pigmenti, ali i uslovi u peće. Ista glazura može dati različite rezultate u zavisnosi od gline, atmosphere u peći i brzine hlađenja. Upravo ta nepredvidivost daje keramici posebnu vrednost i jedinstvenost.

Glazure grupišemo na osnovu:

Sastava:

  1. Olovne
  2. Bezolovne,
  3. Efektne

Temperature pečenja:

  1. Do 1000C niskotemperaturne, najčešće olovne,
  2. Srednjetemperaturne 1000-1080C,
  3. Visokotemperaturne 1180-1300C.

Vizuelnog efekta:

Prema izgledu površine mogu biti

  1. Sjajne – glatke, reflektuju svetlost i naglašavaju boju,
  2. Mat – diskretne, baršunaste structure,
  3. Saten – blago svilene, između sjajnih i mat.

  Prema prozirnosti razlikuju se

  1. Providne – naglašavaju teksturu i boju gline,
  2. Poluprovidne – delimično zamućuju podlogu,
  3. Neprovidne – u potpunosti pokrivaju površinu.

Efektne glazure – mogu biti sjajne, polumat i mat, sa raznim efektima u  zavisnosti od komponenti i temperature pečenja.

Vrste glazura prema sastavu

  1. Glazure sa olovom

       Olovne glazure su tradicionalne glazure koje, kao fluks, koriste olovo

ili olovna jedinjenja. Daju izuzetno sjane i jake boje, ali nose ozbiljne

zdravstvene rizike. Nisu bezbedne za proizvode koji se koriste pri ljudskoj

ishrani (tanjiri, šolje, posude za hranu). Uslovno su bezbedne samo ako su

industrijski proizvedene i imaju oznaku lead-safe ili food safe.

Koriste se za dekorativnu keramiku, suvenire i restauraciju stare keramike.

Peku se na nižim temperaturama od 900-1000C.

  1. Glazure bez olova – niža temperature

Glavna komponenta glazura bez olova je mešavina jedne ili više frita.

Frite mogu biti bezolovna ( lead free) borosilikatna, feldspatska ( natrijum ili kalijum) i komercijalna, sa oznakom lead free ili food safe.

Frite se mešaju sa pigmentima, oksidima metala i drugim sirovinama, u zavisnosti od boje I osobina koje trebaju da se dobiju.

Glazure mogu biti bezbojne-providne, sjajne ili mat.

Temperatura pečenja je od 1000-1080C.

  1. Glazure bez olova – visoka temperature

Glazure za kameninu i porcelain se sastoje od mešavine sirovina, a staklasta struktura se formira prilikom pečenja. Izgled zavisi od sastava i temperature pečenja. Imaju odlična hemijska i mehanička svojstva otpornosti i mogu se koristiti za Glaziranje površina koje dolaze u kontakt sa hranom. Ne preporučuju se kada sadrže veće količine bakra, cinka, barijuma. U tom slučaju treba konsultovati proizvođača. Temperatura pečenja kamenine je 1200-1280C, a porcelana je 1250-1300C.

Efektne glazure mogu biti:

  1. Kristalne,
  2. Celadon – providne,
  3. Shino – mlečne sa tragovima u raznim bojama,
  4. Raku – krakle i
  5. Metalik

Temperatura pečenja, toplotno širenje, boja i izgled površine krajnjeg proizvoda zavise od sastava frita i aditiva.

  • Efektne glazure za nižu temperaturu se peku  od 1020- 1080 C.
  • Efektne glazure za visoku temperaturu se peku od 1140-1300C.
  • Temperatura pečenja je naznačena u Cenovniku za svaku glazuru posebno.

Nanošenje glazure

Glazura se nanosi na biskvitno pečene predmete i to uranjanjem, prelivanjem, nanošenje četkom i prskanjem. Ravnomeran nanos i čista površina predmeta su presudni za dobar krajnji ishod. Izrada test-pločica je preporučena praksa pre rada na gotovim predmetima. Testiranjem se proverava boja, tekstura i ponašanje glazure, čime se smanjuje rizik od neželjenih rezultata i olakšava kontrola procesa.

Glazure u keramici, pored forme, predstavljaju najvažniju kariku u umetničkom izražavanju svih emocija, želja i poruka koje autor želi da iskaže. Raspolažu širokim spektrom boja, tonova i efekata i omogućavaju čvrstini, postojanost i raznolikost u umetničkoj keramici. Razumevanje glazura i njihovog ponašanja u peći je ključ kvalitetnog i doslednog keramičkog rada.

Povezani članci